Phone Linkedin Facebook Facebook Instagram
Phone Linkedin Facebook Facebook Instagram

Program edukacije GC „Um i tijelo“

Početna i završna radionica u semestru će se održavati u online formatu i na njoj će biti prisutni svi studenti. Preostale radionice biće izvođene uživo i nju će voditi različiti učitelji škole. 

Deo edukacije koji se izvodi u grupama će se sastojati od 150 časova edukacije godišnje, 600 sati u toku celokupne četvorogodišnje edukacije. Grupe se održavaju vikendom, znači subotom i nedeljom po 6 sati edukacije. Susreti su aranžirani tako da jednom grupa ima oba dana od 10 do 16 sati, a drugi put od 16 do 22 sata, Teme koje studenti obrađuju u toku sve četiri godine sa redosledom predavanja i literaturom koja se na pojedinim radionicama koristi su sledeće:

I godina – sve uopšteno (Tanja Radionov: Geštalt terapija“; Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“; Pioniri geštalt terapije – članak,

  1. Istorijat geštalt terapije, Margaritin članak, Skotun i Kruger, Tanja Radionov
  2. Pioniri geštalt terapije, članak pioniri
  3. Filozofske osnove geštalt terapije, Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“, Tanja Radionov
  4. Svesnost i kontakt kao osnovni pojmovi u geštalt terapiji, Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  5. Paradoksalna teorija promene, Tanja Radionov
  6. Fenomenologija kao metoda u geštalt terapiji, i Margheritin članak
  7. Geštalt psihologija u geštalt psihoterapiji, Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  8. Teorija polja 1, Malkom Parlet
  9. Pojam kreativne adaptacije u geštalt terapiji, Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  10. Ja – Ti, Ja- To odnos u geštalt terapiji, Ja i Ti, Martin Buber
  11. Polarnosti u geštalt terapiji, Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  12. Eksperment u geštalt terapiji, Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  13. Mehanizmi adaptacije u geštalt terapiji Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“ i Tanja Radionov
  14. Ciklus kontakta u geštalt terapiji, Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“, Tanja Radionov
  15. Teorija selfa 1., Norvežani, Tanja Radionov

II godina

  1. Egzistencijalizam i geštalt terapija – osnovne ideje, Tanja Radionov i Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  2. Slojevi neuroze u geltalt terapiji, – Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  3. Terapija traume, Miriam Tejlor
  4. Životna filozofija geštalt terapije, Perls Heferlajn i Gudman
  5. Šta je zdrava ličnost, a šta neuroza u geštalt terapiji? – Perls, Heferlajn i Gudman
    Polariteti – Topdog i Underdog, Perls, Heferlajn i Gudman
  6. Estetska dijagnoza – Đani, Rubal i Gecele
  7. Teorija polja 2, Perspektiva polja, Đani Frančeseti (članak)
  8. Telesni rad u geštalt terapiji –  telo kao nezaobilazni faktor u geštaltu, Džejms Kepner
  9. Bol i lepota u geštalt terapiji, Đani Frančeseti,
  10. Atmosfera u geštalt terapiji, Đani Frančeseti,
  11. Pojam nezavršenog posla u geštalt psihoterapiji, Džojs i Sils (131- 141 strana)
  12. Inicijalni intervju u geštalt terapiji, Džojs i Sils, i Filipson
  13. Aktivni princip u geštalt terapiji, Filipson
  14. Teorija selfa 2. Đani Frančeseti, članak u knjizi Self – polifonija

III godina

  1. Eksperiment u geštalt terapiji, Rubal
  2. Tri nivoa geštalt pristupa – Filipson
  3. Intervencije u geštalt terapiji, Naranjo (39-57 str.)
  4. Aktivni princip u geštalt terapiji, Filipson (članak),
  5. Dijagnostički model tri perspektive, Jan Rubal
  6. Granični proces u geštalt terapiji, Elinor Grinberg
  7. Narcistički proces u geštalt terapiji, Elinor Grinberg
  8. Teorija polja 3, Self in relation (drugo poglavlje) Filipson
  9. Shizoidni proces u geštalt terapiji, Elinor Grinberg
  10. Stid u geštalt terapiji, Lin Džejkobs, Ken Evans
  11. Transfer, kontratransfer i paralelni proces u geštalt terapiji, Tanja Radionov i Norvežani
  12. Dijaloški proces u geštalt terapiji 2, Buber i Filipson Self u relaciji – Dijalog i eksperiment
  13. Etika u geštalt terapiji, Filipson Self in relation 140 do 145 strana
  14. Rad sa snovima u geštalt terapiji, Serge Ginger, Umetnost kontakta (!03-117 strana)
  15. Teorija selfa 3, Filipson Self in relation

IV godina

  1. Teorija selfa 4, Margarita Self as contact, contact as self
  2. Teorija polja 4, Članak – Polje  – Margarita članak i delovi iz prevoda Now for the next
  3. Osnovne postavke i način rada u geštalt terapiji, Tanja Radionov (221 -246) strana
  4. Upotreba DSM dijagnostike u geštalt terapiji – DSM 5,
  5. Inicijalni upitnik u geštalt terapiji,- Sils i Džojs
  6. Proces promene u geštalt terapiji – Norvežani,
  7. Geštalt klinička praksa u postmodernom društvu, Now for the next
  8. Self koji stvara i biva stvoren u kontaktu, Now for the next
    Dubina površine – poklanjanje pažnje telesnom iskustvu, Now for the next
  9. Pripovedanje o sebi u geštalt terapiji, Now for the next, (86-96 str.)
  10. Agresija i konflikt u postmodernom društvu u psihoterapiji, Now for the next
    Ljubav u psihoterapiji, Now for the next
  11. Paradigma recipročnosti, Margarita članak
  12. Geštalt dijagnoza, (Van Baalen)
  13. Otkrivanje terapeutovih kapaciteta i njihovo korišćenje u radu

Konačan spisak obavezne literature:

Prva godina:

  1. Tanja Radionov: Geštalt terapija,
  2. Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  3. Članak: Pioniri geštalt terapije
  4. Članak – Malkolm Parlet: Razmišljanja o teoriji polja
  5. Martin Buber: Ja i ti

Druga godina:

  1. Tanja Radionov: Geštalt terapija,
  2. Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  3. Miriam Tejlor: Zbirka članaka
  4. Perls, Heferlajn i Gudman: Geštalt terapija – Biblija
  5. Džejms Kepner: Telesni procesi
  6. Đani Frančeseti: Amosfera – članak
  7. Đani Frančeseti: Bol i lepota (članak)
  8. Đani Frančeseti: Odsutnost je moć među nama
  9. Sils i Džojs:  Veštine geštalt savetovanja i psihoterapije
  10. Filipson: Self u relaciji
  11. Filipson: Aktivni princip (članak)

Treća godina:

  1. Rubal: Eksperiment (članak)
  2. Filipson: Tri nivoa geštalt pristupa članak)
  3. Tanja Radionov: Geštalt terapija,
  4. Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  5. Rubal: Dijagnostički model tri perspektive rada u geštalt terapiji
  6. Elinor Grinberg: Granične, šizoidne i narcistične adaptacije
  7. Lin Džejkobs: Kada terapeuti uzrokuju stid
  8. Ken Evans: Stid u geštalt terapiji
  9. Serž Ginger: Umestnost kontakta
  10. Peter Filipson: Self in relation

Četvrta godina:

  1. Margarita Spanjolo Lob: Self kao kontakt, kontakt kao self
  2. Margarita Spanjolo Lob: Sada za sledeće u gečtalt psihoterapiji
  3. Dijagnostički priručnik DSM 5
  4. Margarita Spanjolo Lob: Paradigma recipročnosti
  5. Geštalt Dijagnoza, Van Baalen
  6. Tanja Radionov: Geštalt terapija,
  7. Gro Skottun i Ashlid Kruger: „Gestalt therapy, Theory and Experiental Learning“
  8. Sils i Džojs:  Veštine geštalt savetovanja i psihoterapije

Radionice će se sastojati od četiri elementa: teorije, iskustvenog rada/vežbem terapijske prakse i grupnog procesa. To neće nužno biti različite sesije i četiri elementa će biti integrisana tokom edukacije. 

Sve teme možemo klasifikovati na sledeđi način 

  1. Kontakt i svesnost
  2. Projekcija, transfer i kontratransfer
  3. Introjekcija
  4. Retrofleksija i telesni proces
  5. Konfluencija i izolacija
  6. Teorija polja
  7. Dijalog
  8. Fenomenologija
  9. Self/stid
  10. Eksperimentisanje i integracija u praksi
  11. Završeci, zadovoljstvo, novi počeci, grupni proces.

Ocenjivanje i zadaci

Studenti će biti ocenjivani tokom edukacije u vezi s njihovim angažovanjem u ličnom razvoju, učešćem (uključujući vežbu u malim grupama) i pismenim zadacima (za one koji žele da napreduju). Sve povratne informacije od trenera treba da se smatraju delom procene. Treneri će dati povratne informacije, uključujući sve nedoumice i diskusiju o tome kako ih rešiti. 

U svakom  semestru(od ukupno 8) izrađuje se po jedan seminarski rad na temu koja se obrađuje u tom semestru. To je obično jedna od tema koju student propusti od ukupno tri koliko je dozvoljeno u toku školske godine.

Seminarski radovi se brane pred senior učiteljima škole i bivaju ocenjeni na osnovu čega se, između ostalog procenjuje napredak studenta po pitanju teorijskog znanja koje je neophodno u rastu i razvoju geštalt terapeuta.

Teži se tome da se seminarski radovi izrađuju tako što se student izražava u prvom licu jednine, znači da se tema obrađuje pretežno kroz lično iskustvo, a literatura služi samo kao pomoćno sredstvo. Senior učitelji su u obavezi da svakom studentu razjasne na koji način se pišu seminarski radovi i šta se od studenta očekuje.

Svi zadaci moraju biti otkucani i uključivati listu referenci koristeći standardni sistem referenciranja. Podrška će biti data edukantima ako budu imali bilo kakavih poteškoća u vezi sa zadacima. 

Vršnjačke (peer) grupe i čitanje

Polaznicima će biti izdata lista za čitanje koja uključuje knjige, članke i drugi materijal koji je od pomoći za kurs. Predavači će na svakoj radionici davati dalju literaturu i materijale relevantne za temu.

Geštalt centar „Um i tijelo“ ima malu biblioteku knjiga i časopisa koje polaznici mogu da pozajme. Međutim, grupe polaznika često dele međusobno kupljene knjige kako bi smanjili troškove. 

Vršnjačke ili peer grupe se održavaju u toku treće i četvrte godine i one se izvode u grupama od po tri studenta. Studenti preuzimaju uloge terapeuta, klijenta i observera i vežbaju terapiju između sebe. Prosečna peer grupa treba da traje tri sata, gde se svaki student po jednom stavlja u ulogu psihoterapeuta, klijenta i observera i tako u krupu, gde svaka seansa traje po 50 minuta, kao i u realnoj terapiji. Dešavanja na peer grupama se posle razrađuju na supervizijskim susretima, koji se rade u grupama od po četvoro i prisutnim supervizorom. U toku treće i četvrte godine student mora da odradi minimum po 75 supervizijskih sati.

Individualna psihoterapija

Llična – individualna psihoterapija je uslov za svaku godinu edukacije (najmanje po 15 za 1. i 2. godinu i najmanje po 20 za 3. i 4. godinu), preporučljuje se i više u skladu sa potrebama i mogućnostima. 

Terapijski trening- edukacija na svim nivoima može biti izazovan i često dotiče i pokreće lične teškoće. Takođe, boravak na terapiji kao deo edukacije poboljšava učenje i integraciju filozofije, teorije i prakse. 

Iz gore navedenih razloga GPTI priručnik za akreditovanu edukaciju navodi:

Polaznici treba da imaju značajno iskustvo lične terapije u skladu s modelom(ima) terapije koji praktikuju. Bićete na ličnoj psihoterapiji ukupno 70 sati godišnje tokom 4 godine (po 15 sati na prvoj i drugoj, i po 20 sati na trećoj i četvrtoj godini i  obično ćete biti na psihoterapiji u toku vašeg treninga (zahtev UKCP)…. u idealnom slučaju ovo će se sastojati od individualne i grupne psihoterapije i obično će biti sa akreditovanim geštalt terapeutom, ukoliko se sa učiteljima ne odluči drugačije… Važno je planirati troškove svoje lične terapije kada se razmatraju troškovi edukacije.“ 

Zbog toga ukoliko planirate da se prijavite za Program geštalt psihoterapije koji je akreditovan, moraćete da ispunite ovaj uslov od 15+15+20+20 sati po svakoj godini, ali treba napomenuti da, ukoliko student želi da napreduje brže, biti će potrebno da student ima najmanje 30 sati u toku jedne godine. 

Treneri će rado razgovarati o gore navedenom s vama ako su vam potrebne dodatne informacije. 

Prisutnost

Zbog iskustvenih elemenata edukacije i važnosti grupnog procesa, neophodno je da polaznici pohađaju sve radionice, ipak u toku godine dozvoljena su tri izostanka, a da se ne poremeti struktura edukativnog procesa. Neprisustvovanje može ozbiljno uticati na kohezivnost grupe, zato je potrebno da se i dozvoljeni izostanci koriste oprezmo jer svaki izostanak utiče negativno na ostale kolege u grupi. 

Svi aspekti edukacije će početi i završiti se na vreme. Ako, iz nekog razloga, studenti nisu u mogućnosti da prisustvuju celoj sesiji, ili delu sesije, o tome treba prethodno razgovarati s trenerom -učiteljem. U slučaju neočekivanog kašnjenja ili izostanka, studenti treba da obaveste Geštalt centar „Um i tijelo“ (viber ili mail ).

Poverljivost

Poverljivost je od suštinskog značaja za etičku praksu i biće istaknuta i istražena tokom obuke. Pored razmatranja poverljivosti u terapiji, mi ćemo na poverljivost gledati kao deo trening iskustva. Tokom prve radionice biće potrebno vreme za pregovaranje o „grupnom ugovoru“ koji će uključivati poverljivost i druga važna pitanja za zajednički rad i učenje. Kako bi podržali razvoj polaznika, treneri će razgovarati o pitanjima u vezi s njihovim napretkom. 

Teškoće tokom edukacije

Osoblje za edukaciju je posvećeno pružanju podrške polaznicima da upravljaju svojim akademskim i kliničkim obavezama tokom iste. Ako naiđete na poteškoće, o njima treba razgovarati sa svojim trenerima. GPTI ima etičke smernice i proces pritužbi i pomirenja na koji je Geštalt centar „Um i tijelo“ pretplaćen. Od studenata se takođe očekuje da ispunjavaju svoje obaveze prema ovim kodeksima. 

Učitelj i trener imaju pravo u svakom trenutku edukacije da preporuče studentu da pauzira ili prekine edukaciju zbog činjenica koje se pojave iz objektivnih i subjektivnih razloga. Odgovornost učitelja jeste da studenti koji postanu psihoterapeuti mogu da se posvete klijentima na način da u potpunosti poštuju etički kodeks. Ukoliko psihoterapeuti postanu studenti koji za to po procenama nisu spremni, može dođi do teških posledica po potencijalne buduće klijente koji mogu usled neodgovarajuđe terapije da naude potencijalno sebi i onima oko sebe. Takođe, učitelji mogu odlučiti da produže edukaciju studentu ukoliko se proceni da on još uvek nije spreman da radi kao psihoterapeut. To ne teba shvatiti tragično, nego kao deo sazrevanja i rasta koji se na kraju treba završiti na dobrobit kao studenta, škole, tako i celokupne zajednice.

Dodatni zahtevi za učenje – šira slika

Geštalt centar „Um i tijelo“ je posvećen pružanju podrške svim polaznicima da razviju sopstveni stil i razumevanje geštalt terapije. Za one koji žele da studiraju za GPTI diplomu, polaznici se podstiču da prisustvuju stručnim konferencijama, radionicama s drugim institutima za obuku i GPTI trenerima, gostujućim radionicama s međunarodnim geštalt trenerima i da prate svoja interesovanja u širokom spektru oblasti povezanih s psihoterapijom. 

Geštalt terapiju smatramo živim procesom u kojem filozofija postaje osnova za celoživotni lični i profesionalni razvoj.

Upis

Upis studenta za programa edukacije iz gestalt savetovanja/terapije traje do 15.10.2025. godine.

Postani geštalt psihoterapeut

Kontakt

Povežimo se

Linkedin Facebook Facebook Instagram

Navigacija