„Ja i ti ovde i sada“
Šta je geštalt terapija? Za mnoge od nas geštalt je neobična reč. U stvari, to je nemačka reč koja u prevodu znači oblik, celovitost, izgled, forma, a kao glagol gestalten – uobličiti, strukturirati. Tako je rezultat radnje, geštalt, jedna celovita figura koja za nas ima smisao. Na primer, ako se na vašem stolu nalaze knjige tada će za vas on imati jedno značenje koje je drugačije od onoga kada se na njemu nalaze šoljice sa toplom kafom i čokoladni mafini (promenjen je globalni geštalt). U geštalt terapiji jasno se naglašava da ,,celina nije isto što i zbir njenih delova“, tj. da se celovitost ne može svesti na zbir opaženih delova. Tako, da bismo razumeli neku situaciju ili ponašanje nije dovoljno samo da ih analiziramo, već je potrebno da ih smestimo u širi kontekst. Na primer, suze na sahrani nisu isto kao suze posle porođaja. Geštalt terapija teži održavanju ravnoteže i dobrog stanja celog organizma. Baš iz tog razloga, osoba se posmatra kao celina koja sadrži kognitivni, emocionalni, telesni, osećajni i ponašajni deo. Stoga, svoju primenu pronalazi u različitim kontekstima i sa različitim ciljevima, a neki od njih su: u individualnoj psihoterapiji, psihoterapiji parova, porodičnoj i grupnoj terapiji, u okviru institucija i preduzeća. Serž Žinžer je na lep način sumirao suštinu geštalt terapije: Reč je o prirodnom i univerzalnom pristupu koji se može koristiti sa osobama svih uzrasta, svih nivoa, različitih kulturnih pripadnosti i u različitim situacijama. Uostalom, Perls je smatrao da je njegova metoda ,,previše dobra da bi bila rezervisana samo za bolesne i marginalizovane osobe“, pa ju je rado predstavljao, na provokativan način, kao ,,terapiju za normalne“.
Geštalt terapija je pravac u psihoterapiji čiji je osnivač Fric Perls (Fritz Perls), jevrejski psihoanalitičar nemačkog porekla koji je emigrirao u SAD. On je bio Frojdov učenik koji je napustio njegovu ortodoksnu psihoanalitičku teoriju i osnovao sasvim novi pravac u psihoterapiji. Zvanično ,,krštenje“ geštalt terapije vezuje se za 1951. godinu kada je Perls objavio prvo izdanje knjige ,,Geštalt terapija“, mada se godinom ,,začeća“ smatra 1942. godina kada je objavio svoje prvo delo ,,Ego, glad i agresija“. Fric Perls i njegovi saradnici, pre svega njegova supruga Lora Perls (Laura Perls) i Pol Gudman (Paul Goodman), uspeli su da stvore novi ,,geštalt“, tj. potpuno originalnu terapiju koja kombinuje pored psihoanalize, Levinovu teoriju polja, Rajhijansku telesnu terapiju, psihodramu, egzistencijalizam, fenomenološki pristup, istočnjačku filozofiju i dr. Fric Perls stavlja naglasak u lečenju na „ovde i sada“ tj. na sadašnju situaciju i na interakciju između klijenta i terapeuta (dijaloški odnos). Osnovna postavka geštalt terapije je da je čovek potpuno odgovoran za svoje izbore. Takođe, geštalt terapija naglašava organizmičku samoregulaciju, a to znači da organizam, da bi preživeo treba da mobiliše sebe ili osvoju okolinu radi dobijanja podrške i oslonca. Najdominantnija klijentova potreba ili neki nezavršen posao iz njegove prošlosti postaje predmet posmatranja ili figura, dok druge stvari odlaze u pozadinu. Kada se ova primarna potreba zadovolji, nešto drugo postaje figura i ono na čemu se radi. Centrali element terapijskog procesa je razvoj svesnosti koja nam pomaže da dođemo do željenih uvida. Upravo sa tim ciljem u radu koristimo razne eksperimentalne tehnike po kojima je geštalt terapija široko poznata.